Pozdrav svima, u ovom tekstu razmatramo da li je pametno izabrati JavaScript (skraćeno: JS) kao svoj prvi programski jezik.
TL;DR: Ja mislim da nije! 👎
Video:
JavaScript danas (2021)
Ako želite postati programer, najčešće ćete dobijati savjet da naučite JavaScript, jer je to navodno najbrži način da se dođe do posla 💻.
JavaScript je jezik koji je namjenjen je za unošenje dinamike u Web
Interfejse, i dizajniran je za asinhroni rad sa "event"-ima. On taj posao
radi izuzetno dobro, ali na žalost (kao i neki drugi popularni programski
jezici), razvio se u nešto što nikada nije trebao da bude, sa ciljem da mu se
proširi upotrebljivost i popularnost.
Već duži niz godina se nastoji da JavaScript bude korišćen za bukvalno SVE, što naravno nije tehnički optimalno i poželjno.
Ta sveprisutnost JavaScripta naravno odgovara kompanijama koje žele da imaju standardizovanu tehnologiju i samim tim lako zamenjivu radnu snagu.
Takvom “evolucijom” jezika, došli smo do ovog monstruma kojeg imamo danas, koji apsolutno nije jednostavan za naučiti i (zaista) shvatiti.
To nas dovodi do mog prvog arugmenta protiv JavaScripta kao prvog programskog jezika za početnike:
1. JavaScript je prekomplikovan 🥵
Da, JavaScript je jako komplikovan, i ko ne misli tako vjerovatno nije ulazio u dubinu jezika i specifikacije, ili jednostavno precjenjuje sebe.
Skoro niko za sebe ne može da tvrdi da zna JavaScript. Tu nesigurnost reflektuju i naslovi knjiga Kyle Simpson-a You Don’t Know JS. Ja prvi ne mogu da tvrdim da znam JavaScript iako sam uložio dosta godina u učenje i primjenu istog. Detaljno sam izučio sve relevantne knjige i materijale (po nekoliko puta), ali ECMAScript specifikacija je jednostavno preobimna (često glupa) i zahtjeva ogroman napor da se zaista savlada.
Početnik bi, po mojoj preporuci, trebalo da krene sa učenjem JavaScripta po ES5 standardu, pa onda da na to nadogradi ES6, pa ES2016, 2017, 18, 19, 20…
Početnik bi, po mojoj preporuci, trebalo da krene sa učenjem JavaScripta po ES5 standardu, pa onda da na to nadogradi ES6, pa ES2016, ES2017, ES2018, ES2019, ES2020…
Te nadogradnje na ECMAScript standard se mogu relativno lako savladati ali problem je to što je prilično teško savladati i shvatiti sve što obuhvata ES5. Jezik je pun bug-ova i neočekivanog ponašanja, i sve je to potrebno dobro znati.
Naravno, uvjek se možete zadovoljiti osnovnim razumjevanjem najbitnijih svojstava jezika i to koristiti da obavljate posao, ali to nikako ne bi preporučio ljudima kojima bi JavaScript bio prvi i jedini jezik kojeg će da koriste. Konkurencija na JavaScript tržištu je prevelika i morate da se istaknete ako želite da dobijete iole pristojne uslove rada. Ako ćete biti prosječan JS developer, dosta vam je profitabilinije raditi kao konobar…
Konkurencija na JavaScript tržištu je prevelika i morate da se istaknete ako želite da dobijete iole pristojne uslove rada.
Kada na sve to dodamo količinu propratnih alata koje takođe treba savladati, i koliko često se ti alati mijenjaju - situacija izgleda još gore. (NPM, Yarn, Webpack, Rollup, Babel, ESLint, Prettier itd. itd. itd…)
2. Jezik je pun bug-ova… 👾
Kao što znamo iz priče, Brendan Eich je navodno razvio JavaScript za 10 dana, dok je radio za Netscape 1995. godine. Jezik se je prvobitno nazvan Mocha i nije bio namjenjen za ozbiljno programiranje. Njegova upotreba se proširila po svim relevantnim brewser-ima, situacija se izmicala kontroli i došlo je do potrebe da se standardizuje. Tu odgovornost je preuzela ECMA (European Computer Manufacturers Association) i odatle priča ide dalje.
Potpuno je očekivano da jezik koji je razvijen za 10 dana bude pun bugova i raznoraznih propusta. Nažalost, toliko se brzo raširio da je postalo kasno ispraviti sve njegove nedostatke. Developeri koji su ga do tada koristili su se često oslanjali na te nedostatke, i ispravke jezika bi prekršile kompatibilnost i dosta postojećih aplikacija bi prestalo da radi. Odlučeno je da jezik ostane kakav jeste i da se jednostavno ide dalje, što je po meni katastrofalna odluka čije se poslijedice osjete i dan danas.
Nije iznenađujuće da jezik koji je razvijen za 10 dana bude pun bug-ova i raznoraznih propusta.
3. Dijelovi nove sintakse su zbunjujući za početnike
Ukoliko odmah krenemo koristiti noviju JavaScript sintaksu (>=ES6), bez razumjevanja prethodnog ponašanja jezika, vjerovatno će nas mnoge stvari zbunjivati.
Bez istorijskog konteksta, neki dijelovi sintakse (poput var, let, i
const) su neshvatljivi a nepotrebna sintaksa (poput class keyword-a)
prolazi bez kritičkog osvrta.
Ja mislim da je neophodno naučiti prvo ES5 i njegova ograničenja, da bi uopšte mogli da shvatimo i kritički pristupimo novijoj sintaksi. Sve to zahtjeva dosta vremena i nije produktivno za početnike, koji su već dovoljno zbunjeni i preplavljeni informacijama.
4. Ekosistem je izuzetno nezreo (i dalje)
Iako statistika pokazuje da su JavaScript developeri prilično iskusni, u realnosti to meni ne djeluje tako. Iz mog iskustva JavaScript developeri su uglavnom početnici i nemaju duboko znanje i iskustvo u softveru. “Zajednica” je izuzetno nezrela i skoro nikako se ne govori o najboljim praksama, dizajnu softvera i ostalim bitnim stvarima. Uglavnom se priča vrti oko nekog novog framework-a, novim svojstvima jezika ili o nekom trenutnom glupom trendu.
To se sve ogleda u kvalitetu NPM paketa koji je uglavnom dosta nizak. Čak su i autori framework-a neiskusni i dosta nepromišljeno pristupaju dizajnu. Zbog toga imamo milion različitih framework-a, i milion verzija istih.
To stanje ekosistema početnike stavlja u dosta lošu poziciju, gdje uče i koriste jezik koji im daje previše slobode, a nema jasno uspostavljene prakse i pravila za dizajniranje kvalitetnih programa. Početnici se nadju u situaciji gdje imaju previše izbora pri kreiranju rješenja i ne mogu da budu sigurni da je to što su napravili ispravno i idiomatski. Uglavnom biraju da se oslone na neki framework ili library, što ih najčešće još više udaljava od dubokog razumjevanja samog jezika.
(stanje ekosistema) početnike stavlja u dosta lošu poziciju, gdje uče i koriste jezik koji im daje previše slobode, a nema jasno uspostavljene prakse i pravila za dizajniranje kvalitetnih programa.
Sve to loše utiče na razvoj novih programera a naročitno na razvoj njihovog samopouzdanja.
5. Konkurencija na tržištu rada je velika ⚠️
Iz ličnog isksutva znam da firme koje nude početničke JavaScript pozicije ili prakse dobijaju ogroman broj ponuda, što znači da morate da se prilično jako istaknete ako želite naći posao, ili mora da imate sreće ili neku vezu.
JavaScript programera početnika ima previše a potražnja za njima je prilično mala, što te programere naravno stavlja u lošu poziciju. Pošto je ponuda velika, a potražnja mala, to obično znači i da je kompenzacija nezadovoljavajuća. Dakle sve i da krenete raditi za neku firmu, plata će vam vjerovatno biti minimalna. Kao što sam već naveo, dosta vam je profitabilnije raditi kao konobar…
6. Ali želim da radim FrontEnd! 📊
Koga FrontEnd programiranje zaista interesuje i ko želi specifično to da radi, naravno mora da uči i savlada JavaScript. To je potpuno OK, ali bitno je da što se prije odmaknete od Juniorskog i napredujete do Intermediate nivoa. Jedino će se tako vaš rad finansijski isplatiti.
Ja svim programerima, bez obzira na izbor programskog jezika, preporučujem da što prije dođu do višeg nivoa znanja i iskustva, i da ciljaju na Intermediate i Seniorske pozicije.
Svim programerima, bez obzira na izbor programskog jezika, preporučujem da što prije dođu do višeg nivoa znanja i iskustva, i da ciljaju na Intermediate i Seniorske pozicije.
To je naravno lako reći ali nije tako lako realizovati. Neophodno je uložiti ogromne količine vremena i rada u svoje tehničko usavršavanje, ali i raditi na ostalim aspektima svoje ličnosti i sposobnosti. Takođe je izuzetno bitno znati kuda ići i ne lutati i rasipati energiju bez veze. Zato, za programere koji sebe shvataju ozbiljno i koji za sebe žele izuzetne rezultate, nudim plaćeno, personalizovano mentorstvo, o kome više možete saznati na ovom linku: BalkanCode Mentorstvo.
7. Zaključak
To su bili moji argumenti protiv izbora JavaScripta kao prvog programskog jezika. Naravno, JavaScript ima i svoje dobre strane, o kojima ćemo pričati neki naredni put, a uskoro ću napraviti i kompletan vodič za učenje JavaScripta od nule. To će da bude odlično, tako da subscribe-ujte se na BalkanCode YouTube kanal, podijelite tekst pa se vidimo u narednoj objavi! 👋
